Hrabrim koracima do različitosti

Ćaoo svima, evo i novog posta. Odlučila sam da pišem na ovu temu jer je danas to jako zapostavljeno, svi teže ka tome da budu isti, da se ne razlikuju mnogo, da se stope sa masom. Budimo realni, tako se ništa ne postiže i život gubi smisao. Želim da vas pitam nešto, jeste li srećni? Ako je odgovor da, tako se radujem zbog vas, želim vam da još dugo uživate u tome, ali… Ako je odgovor ne, onda zastanite na trenutak, pogledajte se u ogledalu, onako duboko se zagledajte u svoje oči, zenice, obratite pažnju na vaše disanje, na način na koji vam se pomera grudni koš pri svakom udahu i izdahu, primetite kako vam se oči šire, lice opušta. Bacite pogled na svoje ruke, noge, osvrnite se i pogledajte sebe. Da, to što vidite ste vi. I zapamtite, niko nije isti kao vi, niko. Budite srećni što ste živi i što imate šansu da promenite život jer ste vi vi, jer ste posebni i sposobni ste za nešto za što mnogi nisu. Zašto se onda trudite da budete isti kada ste tako posebni, jedinstveni, drugačiji?

Živimo u takvom svetu gde je najvažnije kako izgledate, gde je bitno da budete popularni po društvenim mrežama, da se istaknete među prijateljima po skupocenim stvarima, da pokažete da nešto što vi imate vredi. I tu ljudi najviše greše. Nije važno da to što imate vredi i da to pokazujete celom svetu. Važno je da vi sami vredite i da to ceo svet vidi. Znam, ljudima koji su svesni sebe, svoje lepote, svojih mana, vrlina, ljudi koji su svesni da su voljeni i da vole, koji su hrabri i odvažni, baš se tim ljudima mnogo puta desi da dok šetaju gradom i posmatraju ljude, vide sve sama ista lica. Ja se sama mnogo puta zapitam da li je ta osoba pri čistoj svesti kada se šeta ulicom gore dole, ili se upitam kako je ona mogla da stigne za 2 minuta tamo gde sam i ja, a išla je u sasvim suprotnom smeru. Ili što je još gore, mnogo se puta zapitam da li sam ja pri čistoj svesti kada vidim jednu te istu osobu kako prolazi pored mene istim koracima, u gotovo istoj odeći, sa istim manirima i pogledima na svet. A onda shvatim ja, a shvatite i vi, da je sa svima nama sve u redu. Problem je u njima. Mada da budemo svi skroz iskreni, svi znamo u čemu leži pravi uzrok  problema. Ako ćemo nekoga da krivimo, hajde da okrivimo naše društvo. Svet je kriv za sve,zar ne, i neka na tome ostane.

Danas smo gotovo svi slobodni, ravnopravni ljudi sa raznolikim pravima i sličnim stvarima koje zadovoljavaju ljudske potrebe. Međutim, danas su mnogi isti i na to su navikli, a što je još gore, mnogi se stide da pokažu da ne pripadaju tu gde ih svet vuče. Zato vi trebate naučiti samo jednu stvar, da budete odvažni i hrabri. Da budete drugačiji. Mnogi se ljudi stide, mnogim ljudima teško pada da izađu iz gomile i da kažu ‘Pogledajte me, to sam ja!’. Svakako, to teško pada svima. Ali sa druge strane, niko ne može reći da to nije poželeo, pa makar milion puta.  Javlja se samo pitanje zašto to niste uradili, zašto svi tapkamo u mestu? Naravno, odgovor svi znamo. Uvek je lakše stopiti se sa svetom. Gde svi, tu i ja.

Život je mnogo više od toga, moramo svi biti svesni te činjenice. Nisu život prazne priče o nekom boljem sutra koje nikada ne dolazi, o nekom ogromnom novcu koje skoro niko nema, niti o nekim trendovima koje svi prate. Život je mnogo više od toga. Život je drugačiji. Ali da bismo svi zajedno videli život u boljem svetlu, svet kao bolje mesto, mi moramo promeniti tačku našeg gledišta. Ja sam se sama mnogo puta pitala ‘Šta će reći ovaj, šta će pomisliti onaj, ja nisam ista, zašto…’ Zato. Zato što smo svi rođeni drugačije. Zato što niko nije plakao isto kada se rodio, zato što niko nije video istu stvar kada je prvi put pogledao, zato što niko nije na isti način izgovorio prvu reč. Zato što niko nije na isti način zavoleo nekoga, zato što niko na isti način nikada nije izgradio sebe.

Na svima nama je izbor. Možemo živeti celoga života u senci nekoga, ili bolje reći, nečega što gura ovaj svet u pogrešnom smeru, a možemo i otići drugim putem. Ne. Ne znači da sada svako od nas ima i vidi ispred sebe dva puta i da svako od nas ima mogućnost izbora. To znači da svako od nas ima tu mogućnost da sam sebi stvori put. Spakujte svoje snove, nadanja, svu svoju veru i sva vaša očekivanja u kofer, okrenite se, mahnite tim ljudima, i krenite dalje, u nekom skroz nepoznatom smeru. Istražite život.

Na pitanje zašto treba biti drugačiji, odgovor je jednostavan. Da bismo otkrili sve čari života. Ali i da bismo otkrili sve čari koje čine nas same. Ako se nekome ne dopadne to što radite, znajte da radite nešto drugačije i da ste na dobrom putu. Znajte da radite nešto što bi oni voleli, samo da imaju malo više hrabrosti. Trendovi su trendovi, moda je moda, ali sve je to prolazno. Kako očekujete da vas neko zavoli, da steknete nešto, ako ste isti kao i neka osoba tamo, kao i ja, kao i hiljade drugih?

Nemojte se plašiti da budete ono što ste. Svako od nas je drugačiji. Svako od nas voli drugačije stvari, ima drugačija razmišljanja, poseduje drugačije poglede na svet koji ga okružuje. I to je sasvim u redu. Jer i vi imate isto drugačiji život. I ja ga imam, takođe.  Nikada se ne trudite da budete neko tamo drugi, već budite upravo to što ste sada. I verujte mi, neko će vas zavoleti jer ste unikatni, jer ste posebni jer ste.. Pa, drugačiji.

Vi niste samo jedna kap u moru. Vi ste sami sebi ceo okean. Budite svesni toga.
Nikada se ne plašite da skrenete sa puta i pratite svoje snove. Jer biti drugačiji, to je moć velikih ljudi.

Zašto uvek treba biti drugačiji? Zato što smo svi to zaslužili.

23 thoughts on “Hrabrim koracima do različitosti

  1. savetapetkovic says:

    Svako ima svoje poimanje sreće, neko je srećan što je zdrav ili što ima dobru decu itd, a drugi misli da nije srećan jer nema želeni fizički izgled ili skupu odećui itd.
    Nisam sklona mišljenju da svako treba da bude drugačiji. Zašto o tome uopšte razmišljati ?Smatram da je bolje ne truditi se da budemo drugačiji po svaku cenu već da se dobro osećamo u svojoj koži,, da smo zadovoljni onim što radimo i što imamo, da nikoga ne mrzimo ili zavidmo nekome. Ako zračimo pozitivnom energijom, ljudi će želeti naše društvo .

    Liked by 1 person

  2. savetapetkovic says:

    OK, neka bude onda, mada ne znam kada.

    da li ste primetili da već izvesno vreme, neki ljudi, pre svega, novinari, koriste reči kao, na primer, brutalno i slično za najobičniju informaciju? da li oni žele da po svaku cenu budu drugačiji ili misle da će tako povećati čitanost ?Ili, neke javne ličnosti ne biraju reči da bi nekoga uvredili i povredili?
    vaš rečnik ne sadrži takve reči, pitak je pa i osvežavajući.

    Liked by 1 person

  3. Jel, čija si ti, mala? says:

    Držim se one: Živi i pusti druge da žive.
    Da dodam, ne ugrožavaj druge i ne dozvoli da tebe ugrožavaju drugi.
    Različitost?
    Pa, to se uopšte ne dovodi u pitanje.
    U pitanje se dovodi potreba za imitiranjem, poistovećivanjem – u pežorativnom smislu.
    Različiti smo rođeni, kako onda naši životi, pogledi na svet i okolinu, mogu biti istovetni? Nikako.
    🙂

    Liked by 1 person

  4. sarajevo1984 says:

    Prvo me obradovao mejl da pratite moju webb stranicu, onda sam procitao Vas, Hrabrim koracima do razlicitosti, imamo ista razmisljanja a kako ja to nazivam ubijajucoj globalizaciji, te se iskreno prijavio da pratim Vasu webb stranicu.
    Nisam Vas ranije kontaktirao jer sam bio na odmoru, slijedi prilog o tome na mojoj stranici.
    Zelim Vam svako dobro, Zihar Dzambic

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s